Nema je kuća bez vrata na Dorćolu.
Ne znaš ništa o njenom bolu,
Dok ne pređeš prvi štok.
Zidovi će ti njeni reći da je u njoj živeo i Jevrej i Nemac i Rom,
pa ćeš videti da nema ni krov,
i da ju je celu opkolio korov.
Sada su svuda oko nje lepe zgrade, čisti kafići i uredne staze,
Dorćol se renovira skroz.
Možda će se naći neki čovek, bogat u duši, sa dovoljno para da opravi sve i sačuva stari prozor.
Hvala Milanu Jokiću na inspiraciji za pisanje poezije, neke je stvari najlakše tako ispričati.
📸 Na Dorćolu, aprila 2020.
Svaka vrata imaju svoju priču.
Profil je posvećen Dorćolu, njegovoj istoriji i sadašnjosti.
Fotografije i tekstovi su autorski.
